Računare do danas delimo u šest generacija
Prva generacija (1951-1958) računari su koristili elektronske (vakumske) cevi. Cevi su bile velike, trošile mnogo energije i oslobadjale dosta toplote. Medju prvima je to bio
ENIAC koji je bio težak 30 tona i trošio je oko 174 KWh. Za skladištenje programa i podataka koristile su se različite memorije (magnetne trake i doboši). Za pisanje programa koristio se mašinski jezik.
Druga generacija (1959-1963) katodne cevi su zamenili tranzistori. Ovi kompjuteri su bili dosta jeftiniji i trošili su manje energije. Najpoznatiji računari ove generacije bili su Philco Transac S-2000 i IBM 1401. Pored unapredjenja hardvera, razvili su se prvi programski jezici; Cobol, Fortran, Algol i Lisp.
Treća generacija (1964-1970) stvorena su elektronska kola koja su korišćena unutar kompjutera. Potrošnja je bila mnogo manja, pouzdanost ogromna, te je ovo otvorilo mogućnost za razvitak prvih mini računara. Za operacije i upravljanje su se razvili prvi operativni sistemi, a za pisanje programa koristili su se unapredjeni jezici , ali isti kao i na kompjuterima druge generacije.
Četvrta generacija (1971-1987) ovi računari su znatno brže obavljali podatke nego prethodnici. Razvila se periferna memorija, a uz to, operativni sistemi su bili u svom jeku, značajno je povećana prodaja računara, a novi programski jezici doneli su mogućnost za stvaranje prvih većih aplikacija koje će se dalje koristiti i uticati na samo društvo.
Peta generacija (od 1990 ) karakteriše je paralelna arhitektura koja omogućava povezivanje više kompjutera (baze podataka).
Šestu generacija je generacija na čijem se razvitku još uvek radi, a trebalo bi da obradjuju podatke korišćenjem više hiljada procesora što je slično radu ljudskog mozga.
Ceo članak možete naći i na mom blogu:
http://blogsvetkompjutera.blogspot.com
Čet Avg 22, 2013 2:03 am od 
Naslov: Istorija računara 
